Čokot/loza
Jovan 15: 1-8 “Ja sam pravi čokot, i Otac je moj vinogradar; Svaku lozu na meni koja ne rađa roda odseći će je; i svaku koja rađa rod očistiće je da više roda rodi. Vi ste već očišćeni rečju koju vam govorih. Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe, ako ne bude na čokotu tako i vi ako na meni ne budete. Ja sam čokot, a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa. Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se i skupiće je i u oganj baciti i spaliti. Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite i biće vam. Tim će se Otac moj prostalaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici.”
Volim ovu sliku koju nam Isus ovde oslikava u ovom odeljku. Ja sam jednostavna osoba i ovo mi zaista govori. Isus je čokot a mi smo loza a naš Nebeski Otac je baštovan.
Često kažemo da možemo videti kakav je nečiji život po plodovima, i ja ne kažem da to nije tačno, ali dok sam razmišljala o vom odeljku sinulo mi je da ja nisam sama po sebi sposobna da donosim plodove. Moja je odgovornost da ostanem povezana sa čokotom (Isusom) i moram se pobrinuti da u mom životu nema oblasti zbog kojih bi čokot prestao da me hrani i da mogu nastaviti da budem zdrava loza. Baštovan (moji Nebeski Otac) će me orezivati, što nije uvek prijatno ali je neophodno, a do kog stepena ću ja to dozvoliti baštovanu odredjuje koliko ću ploda doneti.
Tokom godina orezivana sam mnogo puta dok gotovo ništa nije ostalo, ali svaki put kada sam bila “orezana” donosila sam mnogo plodova za Kraljevsto Božije i za Njegovu Slavu. Ako te tvoj Nebeski Otac danas orezuje nemoj se tome opirati, dopusti mu da to učini i vide ćeš koliko plodova može proizvesti kroz tebe. A usput budi rečeno, orezivanje nije nešto što se događa samo jednom u životu, ako želimo stalno da donosimo nove sveže plodove, moramo stalno biti iznova orezivani.
